Da sam trudna saznala sam tako sto sam se sagela dok sam usisavala iz iz cista mira mi bilo muka.. I moja blesava jetrva kaze: Ti si trudna. Rekla sam joj nema sanse.. Bilo je sanse, na testu su se vidjele 1 crtica i jedna nesto blijedja.
Kod dr. Begovica je trudnoca potvrdjena. Pregledi kod njega u privatnoj ordinaciji su bili sve samo ne detaljni, a na svakom pregledu mi je davao prijedloge (neosnovane) da radim neke skupe testove (cca. 300 KM). Onda mi je otac rekao da poznaje dr. Basica na Jezeru pa sam se prebacila kod njega. Prvi put na pregledu - jako tih doktor, sve je bilo ok hB. Zapamtio me nije (zbog prezimena pojma nije imao da poznaje mog oca), ali je na svakom pregledu bio ok, tih ali strucan.
Termin mi je bio oko Nove Godine 2013. Tog 26. decembra sam bila na ctg-u i pregledu, sluzni je vec polako curio, i bila sam otvorena 2 prsta bez ikakvih bolova i tegoba. I tako meni dr. Basic kaze dodji ti sutra da mi tebe porodimo. Dvoumila sam se da li da idem jer mi vodenjak nije pukao, i nisam imala bolove.
Taj isti dan navece, malo me je nesto kao boluckalo, nista strasno, cak ni priblizno menstrualnim bolovima. Ujutro sa tatom ipak odlucim da odem na Jezero, mislim si covjek je doktor valjda zna sta prica.
Kada smo se pojavili ujutro i kada nas je doktor docekao kaze idemo mi u salu, bice sve ok, sto nisi rekla da smo prijatelji.. U sali se tresem kao prut, doktor dolazi i probija vodenjak, prikljucuju me na drip.
Sestre pred doktorom su bile divne, cim doktor ode - niko te i ne gleda. Od pola 9 ujutro do 5 sam bila na stolu, zene su se smjenjivale, vristale, neke su se porodile prirodno, neke na carski. Doktor me obilazio par puta, predisala sam svaki bol bez rijeci. Otvorena 10 cm, a beba stoji gdje stoji. U 4 je dr. Basic zavrsio smjenu. Obilazila me neka pokrivena stazistica, hrabrila me, da sam je mogla kako ondje izljubiti koliko mi je to znacilo.
Sestre sam molila za kap vode samo da navlazim usta, poslije 4 sata su mi dale vlaznu gazu, i kada sam stisnula rukom paravan dok sam predisavala bol - neka starija sestra me napala, sto cupam inventar :S
Onda dolaze dr. i doktorica Rovcanin, dr. Basic ih je zvao da vide stanje. Stajali su pored mene, pratili ctg, saputali, doktorica me drzala za ruku i govorila mi svaka cast sa svakim bolom koji predisem. Onda muk.. domundjavanje i hitan carski u 17.00. Digla sam se i krenula do sale. Obzirom da sam imala trudove dok sam hodala, nisam mogla tako brzo hodati, na sta je sestra koja je furala ispred mene govorila pozuri, nemamo mi citav dan za tebe.
Na stolu me vezu, jos jedan bol, visok pritisak, ne smiju me uspavati. Napokon - utonem u san. Bude me, ja samo pitam gdje je beba, je li dobro. Kazu sve je ok. Na intenzivnoj mi donose telefon, tata i muz placu, beba je ok, meni su se borili za zivot dva i po sata, imala sam jako krvarenje koje nisu mogli zaustaviti.
Oporavak je bio ok, hvala Bogu. Molila sam samo da vidim bebu, ali na intenzivnoj je nisu mogli donijeti. Doktorica Rovcanin me je obilazila par puta, uslikala moju dragu princezu i pokazala mi sliku da me uvjeri da je sve ok. Tokom boravka na Jezeru doktori su bili fantasticni, bar ovi s kojim sa se ja susretala, dok su sestre druga prica. Tek jedna, dvije da su bile susretljive.
Tuzno je kako su licemjerne i umilne pred doktorima, a kada ih nema uzasno drske i bezobrazne. Niti mi je ko pokazao kako da dojim, niti su mi je na molbu htjele dodati jer mi je zbog reza bilo tesko dici je da je podojim. Nisam je dala od sebe, dizala sam se, dojila, svaki atom snage dala za nju, i hvala Bogu danas uzivam sa svojom princezom, sa svojom porodicom i uskoro slavimo rodjendan.
Nema komentara:
Objavi komentar