Zenica

Pozdrav svim mama i svim buducim mamicama!


Prije sedam mjeseci rodila sam djevojcicu u KB Zenica,djevojcicu koja se rodila u 42.sedmici trudnoce.
Otisla sam u bolnicu, jer mi je termin prosao 15 dana..,mada nista me nije bolilo niti je bebi sta falilo(plodna voda i sve ostalo je bilo ok),u 14h popodne primila me doktorica Sandra K.

Uradili su mi kontrolni pregled i potvrdili da je sve uredu i da ostajem u bolnici samo zbog toga sto sam presla termin. Rekla mi je nema tu jos poroda ni za dva tri dana.
 Otisla sam u sobu gdje je lezalo 6 zena koje su tu vec po nekoliko dana. Vrijeme je prolazilo a mene je pocelo da boli. Iako su rekli da nema poroda ni za dva tri dana bolovi su bili sve jaci i jaci. 

Kada bi se obratila sestrama samo bi mi rekle ne drami bezveze nema tu jos poroda, primljena si prije dva sata, vidjeli bi..ali bolovi su bili sve jaci i jaci a niko nije mario.

Prva trudnoca, prvi bolovi, strah. Prvi put ikako u bolnici. Sve to mi je prolazilo kroz glavu. Zvala sam razne ljude ovog, onog, niko ni da prstom makne.

Hodala sam hodnikom i prepoznala sam jednu sestru kojoj se zahvaljujem do neba. Prisla sam joj i rekla da me boli a ona me odmah uvela na pregled kod doktorice Sandre koja me odmah uputila u radjaonu.

Pokusavala me poroditi sama ali vodenjak nije pucao. Nakon nekoliko minuta porod je krenuo.
Beba je bila previsoko. U pomoc doktorici Sandri dosao je doktor Zijo.
Nagnuo se na moj stomak kao da je to kakav naslonjac. Nakon dva tri takva naslanjanja moja slatkica je dosla na svijet. E tek tada su posli pravi oni bolovi(sivenje). Babica koja je tu noc bila na dezuri fuj.fuj.

Ne daj boze nikom ali eto hvala Bogu sve je proslo. Bile smo u bolnici 8dana. Na patologiji sve sestre su bile fine osim jedne zbog koje sam prolila dosta suza ali hvala Bogu svemu dodje kraj pa tako i lezanju u onom paklu... 

Eto to je moja prica..ali nijedan porod nije isti. Ja sam mislila umrijet cu ali evo ja ziva i moja cura masAllah. pozdrav

Mostar

Vidim da se nije jos nitko javio iz Mostara, evo da ja budem prva.

 Prvu trudnocu mi je privatno vodila dr. Alma Vila. Imala sam problema poslije poroda, ostali su komadici posteljice, pa mi je to na zivo onako morala rukama izgrebati. 

To mi je bilo gore od poroda, ali eto sa doktoricom sam bila prezadovoljna...
Drugu trudnocu sam isto kod nje pratila privatno, a na porodu mi je potrefio doktor Suko. Ne znam za vas, ali meni inace muskarci doktori, pogotovo ginekolozi i nemaju bas nekog osjecaja ni njeznosti, 

Osjecala sam se ko krava kad se teli, tako se nekako ponasao, valjda i on oguglao vise na sve. Jedina zamjerka je sto me odmah nakon poroda ostavio onako na stolu. Čekala sam sat vremena da dodje da me usije, ja se vec ohladila pa onda i to nazivo. 

Uglavnom oba puta mi je bilo gore poslije poroda, nego sam porod i bolovi...I ne znam kakvo je stanje u ostalim bolnicama ali u Brankovcu je bilo i super sestara, a bilo je i onih sto se zakljucaju i hrcu, i ne mozes ih dozvati nema sanse..ali eto hvala Bogu zivi su, zdravi su, pa se i zaboravi....

Pohvala za porodilište Jezero :)

Ja samo želim reći jedno.

 Nije mi jasno zašto je porodilište Jezero na tako lošem glasu. Doduše, svaki čovjek ima drugačija iskustva, ali ja nisam nikakvu negativnu stvar doživjela.
 Nikome nisam dala niti marke, niti sam imala kakve veze. Morala sam se poroditi u 33 sedmici, jer sam imala manjak plodne vode.
 Na carski me porodio dr. Mohamed Ardat ( koji je bio divan prema meni). Intezivna njega je savršena, a one sestrice paze na tebe kao da si im rođeno dijete , najbiliži rod. 
Svaku tvoju promjenu pomno prate. Kada sam otišla u bolničku sobu jeste bilo teško, ali samo zbog urađene sekcije. 
Nisam očekivala, kao dosta drugih zena, da sestre nada mnom bdiju, niti da me dizu, da mi pomognu ustati ( a pomoc mi je zaista trebala). Sama sam se tjerala da ustanem na noge jer mi je beba bila u inkubatoru i zelja da vidim nju je bila jaca od svake boli. Tako da, u sustini, sve je bilo super.
 Nisam ocekivala, niti trazila neku pomoc jer sestre, zaista, ne stignu na sve. Zene koje rade shvatice da je velika istina to da - ko radi, griješi..

Pozitivno iskustvo sa Jezera

Moja ce prica biti o tome da nije sve tako crno u bolnicama.  

Mozda jer sam ja jedna od onih sretnica ciji porod zavrsi za dva sata. Da krenem od pocetka, Od tog dana kad smo saznali da sam trudna,sreca,strah,tuga,pa opet sreca jer nam je dugooo trebalo i konacno ugledamo taj famozni plus na testu...nisam dugo cekala na prvi pregled. Tako sam vec u petoj sedmici otisla na pregled na Jezero,

Za svog doktora sam odabrala dr.Vahidina Katicu,divan doktor,strucnjak. Svaki pregled detaljan, 
Ipak sam dva puta pregled obavila i kod dr.Nikulina i dr.Murtezica(ja volim imati vise misljenja hihi).
Meni su ok doktori. Tamo negdje oko termina poroda moj doktor odlazi na odmor ali kaze da se vraca prije termina i sve ide po planu, ali moja djevojcica ima drugi plan pa 7dana prije termina odluci doci svojoj mami..,nesto malo iza ponoci dobijem lagane bolove. 
Krenula je i svjeza krv pa sam se brzinski istusirala i sredila za bolnice, Zovem muza da mi mjeri vrijeme. On iz sna ne zna gdje ce prije. 

Spremim se,uzmem torbu i put bolnice. U autu imam sve jace i sve cesce bolove, Stizemo u bolnicu, Portir zove sestru, Ona ode po doktoricu. Pregledase me brzinski. Puce i vodenjak.

 Kaze doktorica otvorena maximalno odmah sala, Prikljucise mi sva ona cuda, Ja vec imam nagone za gurat, Beba spustena. Svi fini, ljubazni. Doktorica seta po sobi, Vrti se oko mene. Guram ja ali beba ne izlazi, Nalijeze mi na stomak al nista se ne desi,
Vrisnu babica da je beba zapela i da joj je pupcanik oko vrata gusi je, Doktorica mi govori da uzmem dah i da guram jako, najace jer cu ugusit bebu, Tu me hvata panika ali se ne dam i skupljam snagu, 
Cijelo vrijeme me doktorica drzala za ruku i uspjeli smo,U 2:20H na svijet je dosla mamina djevojcica, Nagutala se vode,i dva puta joj je bio pupcanik oko vrata. Ocistise je, izmjerise.

 Dadose mi je malo i odnesose..Imala sam 30konaca. Šili su me sat vremena, Dva sata sam lezala u hodniku gdje me doktorica tri puta obisla, Kad su me prebacivali na odjeljenje muza sam vidjela kod lifta i dao mi je veliku torbu sa stvarima. 

Niko mi nista nije rekao. Pomogli su mi da se istusiram,da se presvucem. Ujutru su mi i bebu donijeli, Sama sam morala da silazim da je uzimam da doji,ali to mi je ok. Ne mogu one bas svima non stop dodavati bebu,

Dosla je nekad navece i sestra da pokaze kako da dojimo bebu,iako smo mi do tad vec sami skontali ...hrana ok, Higijena ok. Nikom nisam dala ni cokoladu a ne pare. Jedino mi je zao sto nisam nikad saznala koja me doktorica porodila ali u svakom slucaju od mene jedno veliko hvala na svemu..

Sarajevo, Vojna bolnica, 2015.god / 2017.god

Drage zene

Ja sam rodila dvoje djece u Vojnoj bolnici. Za tu bolnicu i uposlene u njoj imam samo rijeci hvale. Divni su svi,
Kod njih sam se osjecala kao kod nekog svog, vjerujte, nista drugo,

Dvoje djece sam rodila u dvije godine. Obje trudnoce vodila kod njih.
Prvu 2015.god. Dr.Stojkanovic vodio a porodio me dr.Miseljic. Divan,predivan doktor a babica Binasa oba puta bila dok sam se poradjala vjerujte bez ikakve stele i bilo cega.

Prvi porod, krenuo brzo u 37. nedjelji kod kuce pukao vodenjak. Kontrakcije krenule odmah na dva minuta. Ja misleci da to nece jos setala po kuci pola sata dok me muz nije uzeo i kaze porodices se idemo vise!
Jedva sam stigla do bolnice,u 3 i 30 h.sestra sa recepcije provela nas do odjela za radjanje. Gore me sacekala Binasa babica,divna kada je pomenem srce mi sretno kako je zena predobra bila prema meni.

Pregledala me i kaze porod! Takvim tonom blagim i pogledom da svi strahovi koje sam imala prema porodu nestali,
Meni prvi porod. Naslusala sam se svega i svacega, ali sestra Binasa je svojim prisustvom olaksala.
Uvodi me u salu, skida sa mene moju pidjamu (dosla sam od kuce u pidjami), govori sestri da zove Miseljica i odlazi da kaze mom muzu da saceka ispred vrata brzo ce bit gotovo.Vraca se i kaze mi, slusaj me i saradjuj. Ja joj govorim hocu.

Tad su bolovi vec bili prejaki da pomislis ne moze vise. Sestra mi cuva ruku i drzi glavu na prsima. Binasa pokazuje kako da guram i stiskam bradu na prsa i vec se rodja moj decko mali . Pokazuje mi bebu i tek dolazi Miseljic na sve gotovo.

Cestita mi i sije me, jer sam pukla na porodu. Binasa me odvezla u sobu za pripreme da odmorim malo. Kada me prevozila od sale do sobe, otvorila vrata mome muzu da me vidi. Ta zena je kraljica .

Ukljucila mi infuziju posto sam puno iskrvarila, donijela bebu da podojim i ponovo vratila dok odmorim.

Tako i drugi put,2017.god. porod. Trudnocu vodio dr.Miseljic. U 40. sedmici dolazim na ctg, Doktorica Aida me pregleda i kaze otvorena 6 cm.
Prijem na drugi sprat. Ja tu necu. Kazem doci cu kad me nesto zaboli ali ne moze.
Nazovem muza da mi donese stvari. Ostajem. Nisam se ni raspremala na drugom spratu. Znala sam nekako da cu roditi taj dan. Dolazi dr.Puzic da me pregleda, pregleda i kaze hoces da te porodim. Ja stacu onako kontam pa moram, pristajem.

Spuste nas nekoliko zena dole kad, opet babica Binasa. Super. Uzmu podatke, klistiraju i kazu sacekaces posto se dvije zene u pripremnoj vec poradjaju. Strah me opet uhvatio kad cujem te krike i stenjanje. Sreca hvala Bogu brzo su rodile.
Uvode mene u pripremnu vec me pomalo počinje da boli kaze mi dr.Puzic,daj sa ti probusim vodenjak, kasnije cu ukljuciti malo dripa. Odmah pocinju kontrakcije na 2 min.

Dolazi Binasa, pregleda me, kaze brzo ce, ne guraj nista. Sve jace kontrakcije krecu, Kazem zeni koja je rodila i tu lezi, zovi ih ne mogu vise. Dolazi Binasa i pregleda me, kaze sala. Ono tad im smjena pola 8 navece. Svi koji su bili u smjeni i koji su dosli bili su prisutni porodu,a kao da ih nema. Binasa je govorila, slusaj me mila, Dr.Puzic naslonuo se na stomak i glavu mi drzi, nekoliko tezih napona i bebica moja upozna mamu, Pedijatrica Jasmina nasla se odmah pored mene, stavila mi bebicu moju na prsa, otkopcala spavacicu i kaze upoznajte se .

Binasa me malo usila posto sam opet pukla. Dr.Puzic pregledao, sestre me odvezle u sobu sa mojim sinom. Nismo se odvajali do polaska kuci. Sutradan me pregledao dr.Spahic. Divan, predivan doktor. Pomogao mi da se popnem na sto, da sidjem.

Ne mogu im zaboravit paznju i njihovo ohrabrenje i ljubaznost. Mogla bih o svima da pisem jos puno. Meni su bili za 10

Sarajevo, Jezero, decembar 2013.god.

Moje iskustvo

Da sam trudna saznala sam tako sto sam se sagela dok sam usisavala iz iz cista mira mi bilo muka.. I moja blesava jetrva kaze: Ti si trudna. Rekla sam joj nema sanse.. Bilo je sanse, na testu su se vidjele 1 crtica i jedna nesto blijedja. 

Kod dr. Begovica je trudnoca potvrdjena. Pregledi kod njega u privatnoj ordinaciji su bili sve samo ne detaljni, a na svakom pregledu mi je davao prijedloge (neosnovane) da radim neke skupe testove (cca. 300 KM). Onda mi je otac rekao da poznaje dr. Basica na Jezeru pa sam se prebacila kod njega. Prvi put na pregledu - jako tih doktor, sve je bilo ok hB. Zapamtio me nije (zbog prezimena pojma nije imao da poznaje mog oca), ali je na svakom pregledu bio ok, tih ali strucan.

 Termin mi je bio oko Nove Godine 2013. Tog 26. decembra sam bila na ctg-u i pregledu, sluzni je vec polako curio, i bila sam otvorena 2 prsta bez ikakvih bolova i tegoba. I tako meni dr. Basic kaze dodji ti sutra da mi tebe porodimo. Dvoumila sam se da li da idem jer mi vodenjak nije pukao, i nisam imala bolove. 
Taj isti dan navece, malo me je nesto kao boluckalo, nista strasno, cak ni priblizno menstrualnim bolovima. Ujutro sa tatom ipak odlucim da odem na Jezero, mislim si covjek je doktor valjda zna sta prica. 
Kada smo se pojavili ujutro i kada nas je doktor docekao kaze idemo mi u salu, bice sve ok, sto nisi rekla da smo prijatelji.. U sali se tresem kao prut, doktor dolazi i probija vodenjak, prikljucuju me na drip.
 Sestre pred doktorom su bile divne, cim doktor ode - niko te i ne gleda. Od pola 9 ujutro do 5 sam bila na stolu, zene su se smjenjivale, vristale, neke su se porodile prirodno, neke na carski. Doktor me obilazio par puta, predisala sam svaki bol bez rijeci. Otvorena 10 cm, a beba stoji gdje stoji. U 4 je dr. Basic zavrsio smjenu. Obilazila me neka pokrivena stazistica, hrabrila me, da sam je mogla kako ondje izljubiti koliko mi je to znacilo. 

Sestre sam molila za kap vode samo da navlazim usta, poslije 4 sata su mi dale vlaznu gazu, i kada sam stisnula rukom paravan dok sam predisavala bol - neka starija sestra me napala, sto cupam inventar :S 

Onda dolaze dr. i doktorica Rovcanin, dr. Basic ih je zvao da vide stanje. Stajali su pored mene, pratili ctg, saputali, doktorica me drzala za ruku i govorila mi svaka cast sa svakim bolom koji predisem. Onda muk.. domundjavanje i hitan carski u 17.00. Digla sam se i krenula do sale. Obzirom da sam imala trudove dok sam hodala, nisam mogla tako brzo hodati, na sta je sestra koja je furala ispred mene govorila pozuri, nemamo mi citav dan za tebe. 

Na stolu me vezu, jos jedan bol, visok pritisak, ne smiju me uspavati. Napokon - utonem u san. Bude me, ja samo pitam gdje je beba, je li dobro. Kazu sve je ok. Na intenzivnoj mi donose telefon, tata i muz placu, beba je ok, meni su se borili za zivot dva i po sata, imala sam jako krvarenje koje nisu mogli zaustaviti. 

Oporavak je bio ok, hvala Bogu. Molila sam samo da vidim bebu, ali na intenzivnoj je nisu mogli donijeti. Doktorica Rovcanin me je obilazila par puta, uslikala moju dragu princezu i pokazala mi sliku da me uvjeri da je sve ok. Tokom boravka na Jezeru doktori su bili fantasticni, bar ovi s kojim sa se ja susretala, dok su sestre druga prica. Tek jedna, dvije da su bile susretljive.

 Tuzno je kako su licemjerne i umilne pred doktorima, a kada ih nema uzasno drske i bezobrazne. Niti mi je ko pokazao kako da dojim, niti su mi je na molbu htjele dodati jer mi je zbog reza bilo tesko dici je da je podojim. Nisam je dala od sebe, dizala sam se, dojila, svaki atom snage dala za nju, i hvala Bogu danas uzivam sa svojom princezom, sa svojom porodicom i uskoro slavimo rodjendan.

Sarajevo, GAK,

Ukratko ću samo da ne širim. 

Dok sam bila ko privatnog doktora sve je bilo super. Čim sam prešla u Dom zdravlja napadali su me jer ne znam računati sedmice, čak i da sam debela i još štošta. 

Odmah sam se prebacila na GAK. Nije bilo sve divno ali moj doktor Vahidin Katica je oličenje divnog..

 Prenoćila sam u vrijeme poroda jer sam na kliniku došla otvorena 4 prsta. Dežurna doktorica je bila sve osim ljubazna. Čak je rekla i da ne maltretiram sestru ali zapravo ne sestru nego nju jer se morala popeti na sprat da me pregleda.

Priprema i sala su fuj. U pripremi sam ležala 2 sata, niko me nije pogledao.. bez detalja..uveli su me napokon u salu. 

Porod počeo u 10:30 a moja princeza rodjena u 10:40. Zahvaljujući uputama i podršci dr.Katice, zlatne su mu ruke. 
Ostatak osoblja je bio od tad ljubazan jer je on tako rekao zbog privatnog poznanstva i jer je suprug prije toga zvao glavnu sestru da me pripazi. Do tad sam bila nevidljiva. 

Zgrožena sam time što moraš nekoga znati da bi mirno postala majka. Prvo mi je dijete i vjerujte da nemam želju ponovo da proživljavam taj stres i bezobrazluk.

 Ovim putem svaka čast dr.Katici i samo njemu, jer me obilazio umjesto sestara i došao da mi kaže da je beba uredu i da ću je ubrzo vidjeti. Ostatku osoblja bez ikakvih želja, jer nemam riječi za njih. 
I svaka čast mladoj djevojci koja je gore stažirala jer mi je čak 3 puta donosila stvari sa recepcije i obilazila me jer sam hiperanemična i jos sam izgubila naravno mnogo krvi.

 Hvala Bogu idući dan sam otišla kući. Ja dobro, beba zdrava. 


 Zapitam se kako su, doktorice a ponajviše sestrice, postale tako bezosjećajne, kao da nisu rođene, kao da nisu rađale i kao da se njima strah, panika i trauma ne mogu desiti.. Ali eto, majka sam pa mogu sve podnijeti.

A vama ženama svaka čast.. Divim vam se. Jake ste zaista i samo takve ostanite..

Zenica, mart 2014

Da i ja podijelim svoje iskustvo 

Prvi porod bio carski 2011.god. Beba bila krupna i zato su odredili carski. Dr.Malik Šestic me porodio. Predivan doktor,

Drugi porod bio 16.03.2014.god. Otisla ovdje na pregled i doktor utvrdio manjak plodne vode i rekao mi  da idem u Zenicu.Odem sutradan gore pregledali me, kao sve uredu da idem kuci. 

Vikend je, subota, da se javim u ponedjeljak a dva dana do termina mi bilo. Vratim se kuci, sve ok bilo. 

U nedjelju ujutro ustajem i primjetim krv. Nista me nije bolilo. Odmah za Zenicu.

Gore dosla, primili me odmah i hitan carski obavili.

Kad sam se probudila svi su doktori bili oko mene...i muz.. place..

Rekose mi "Beba je mrtva rodjena".. Kao desila se abrupcija posteljice i beba nije prezivjela,

Eto nasih doktora i bolnice u Zenici.

A sve bilo uredu do zadnjega dana, Da nisu mogli nista primjetiti prije na dan kad sam bila gore,

Nadam se ponovnoj trudnoci akb al sto dalje od Zenice

Sarajevo, Jezero, mart 2014.god.

Pozdrav svim mamama i onima koje ce to tek postati.

Podstaknuta objavama prica iz porodilista iz susjedne nam Hrvatske, pa i kod nas, odlucila sam da i ja podijelim svoju pricu s Vama. Imam 24 godine i sincica od 8 mjeseci. Trudonocu mi je vodio dr. Murat Dzuderija u mom Domu zdravlja sve do 10 dana prije termina. Za tog covjeka sve pohvale, detaljan je sto se tice pregleda i mozete s njim pricati o svemu sto Vas zanima.24.3.2014g, otisla sam na GAK Jezero jer sam htjela da se odlucim za doktora koji ce me poroditi.

Prijateljica mi je savjetovala dr.Borisa Nikulina.
Dosla sam na GAK i doktor me je primio i pregledao. Prvo mi je uradio ultrazvuk i rekao da je sve ok, a zatim i vaginalni pregled koji je bio poprilicno grub ali na srecu kratko  je trajao.
Rekao mi je da je termin 30.3 te da se vidimo dan-dva prije termina. Cinio mi se simpatican i fin doktor. Krenula sam malo da prosetam kroz Pionirsku dolinu i nakon 15 minuta sam se pozalila suprugu da me boli stomak, onako kao pred mjesecnicu.

Sjela sam u auto i vozili smo se kuci, usput svrativsi da nesto pojedem. Trudnicama su oci uvijek gladne znate kako je :). Tada mi je pukao vodenjak i uhvatila me je panika jer ipak prvo dijete, ne znam kako da se ponasam. Citavu trudnocu sam nosila spakovanu torbu za bolnicu, ali eto taj dan, kao po nesreci, zaboravim ju kuci. Kada sam stigla u prijemnu ambulantu, posto sam bila bez stvari, med.sestra inace starija gospođa, dala mi je pidzamu i ogroman komad vate umjesto uloska. Tu sam provela sat vremena, nije bilo bolova ali je isticala plodna voda. 
Suprug je donio stvari i prebacili su me na odjel s ostalim trudnicama. Odmah sam primjetila da je hiijena zaista na vrhunskom nivou, od kreveta, posteljine pa sve do toaleta. Vec je bilo oko 19h. Pitala sam medicinsku sestru da li zna kada radi moj doktor a ona je rekla da je tu noc dezurni. Bolovi su poceli u 3 sata ujutro. Prvo nalik onim menstrualnim i bili su podnosljivi, cak stavise, mislila sam u sebi "ovo je taj najveci bol? Hhahaha, smijesno" 
Zatim su me oko 7 ujutro prikljucili na CTG. Svaku od nas po par minuta i sve je bilo ok. Oko 15 sati, sad vec narednog dana tj.25.3, poceli su pakleni bolovi.

Pregledavali su me na svakih 10-15 minuta i svaki put isti odgovor- otvorena 2 prsta. Moj divni doktor Nikulin koji je bio dezurni, nije se ni udostojio da dodje da me vidi i pita kako sam. Tu noc sam u hodniku srela doktora Sanjina Dekovica. E tom covjeku jedno ogromno HVALA!! Ne samo da me je tjesio jer sam bila vidno uspanicena, prag bola mi je ravan nuli, nego je covjek po 50 puta hodao gore-dole samnom po hodniku bodreci me i disao je svaku moju kontakciju iako nije moj doktor.

U 18h su me odveli u pripremnu ambulantu. Napominjem da nista nisam ni jela ni pila. Tu sam bila sat i po vremena na CTG-u, krvave suze sam isplakala. Opet pregledi svako malo i opet otvorena 2 prsta, nece dalje pa nece. Tu sam molila i klecala na koljenima za apaurin i poslije sat vremena su mi se smilovali i dali 5mg. Opet je dosao dr .Dekovic da vidi sta je samnom. Tada je dosla i neka starija doktorica , punija, kratke smeđe kose, ne znam kako se zove i rekla :"Sta se vise zajebajete s njom, vodite je na porod, tu je citav dan, sta ste do sad radili."

Na srecu, bar sam tako mislila, odveli su me u salu za porođaj u kojoj je bio smjesten samo jedan stol za porod, s prozorima, ma onako luksuz. Opet CTG i ukljucise mi drip.Od bolova sam malo je reci vristala, dobila sam napone u prazno.Onda je uslo nekih 5-6 sestara od kojih nijedna nije bila starija od 26 godina i pocele da govore "vidi ove, sta joj je, kao da te dave. De se Boga ti smiri i ne vristi, cuju te do Skenderije".
Od bola sam se drzala za stalak od infuzije i opet mi je usla ista postava doktora da mi kazu kako sam bezobrazna i svakakva, najgora pacijentica ikad i kako ce me tuziti na sudu. Zatim su telefonski zvali moja majka i muza i njima su takođe rekli da sam bezobrazna, kako vristim i uznemiravam sve, aman zaman bezveze dramim. Onda je i meni sve prekipjelo jer se i 45 minuta nakon dripa i dalje NE OTVARAM !!! 

Izvadila sam iglu iz ruke i od muke sjela,ni tamo ni ovamo. Onda su mi opet usli svi doktori i rekli da ce mi napisati otpusnicu i da idem mami i tako se ponasam, pa cu na sud i svasta. Vratili su mi drip i zakljucali me u tu sobu! Na svo moje zapomaganje su se oglusili a onda oko 20:30 ulazi neki stariji doktor i kaze "Dosta je tebe vise", prolazi iznad mog kreveta,vezu mi noge i hvata me za kosu,kaze "Glavu dole i guraj svom snagom da TO IZGURAMO napolje".

Zatim njih 5 mi nalijeze na stomak laktovima, rade epiziotomiju i ja sam iz jednog napona i ne znam ni sama koje snage, donijela moju bebicu na svijet. A u sobi tisina...ja opet vristim jer ne cujem bebin plac. 

Pupcana vrpca jednom omotana oko vrata. Udarise ga po guzi i on zaplaka. Premisljali su da li da mi daju bebu na prsa jer sam bila bezobrazna prema njima. Opet vrisnem i dobijem svoju bebu. Hematom na glavi kao kuca i sestra kaze "Vidi kakva si ti majka sta si djetetu s glave uradila".
 To me je toliko pogodilo da sam odmah htjela da umrem. Zamolila sam da mi daju bar krisku hljeba a oni kazu jest ces kad dodjes kuci. 

Na red dolazi sivanje, osjetim anesteziju, svaki ubod i zatezanje konca. Nema veze, najgore je proslo. Kada su zavrsili rekose mi da ne mrdam i lezim dva sata i da ne smijem zaspati. 
Pokrise me dekom jer me je groznica uhvatila. Nista vise ne osjetim. Vani poce snijeg da pada.

Zamolim sestru da mi da malo vode,a ona uze vode u dlanove i pljusnu me kao psa. Dosla je i starija med sestra koja me je prebacila na krevet i odvukla na odjel sa ostalim novopecenim mamama.

Njoj takođe svaka cast jer mi nisu odobrili da svoje stvari uzmem, nego je muz 5 puta vozio po 25 kilometara da mi ih donese. Ta me je zena istusirala, pomogla da se smjestim, nasla uloske i jednokratne gacice dok nisu dosle moje stvari. Svi su se cudili jer sam toliko bila u porođajnoj sali. 
Bebu su mi donijeli oko 23h. Moj zivot..citavu noc nije ni glasica pustio, mislila sam da ne dise. Zaspala sam i ujutro vizita u 7 sati. Sve je ok. Vidim dvije mame koje su rodile curice, doje svoje bebe a ja ne znam sta da radim ni kako.

Odveli su mi bebu i rekli da taj dan izlazimo i da se spremimo. Oko jedan sat smo bili otpusteni. Izasla sam iz bolnice i dosla kuci, usput kupila Hipp AD formulu. I tako beba zivjela ta dva dana na tome.

Treci dan dolazi patronazna sestra Fadila. Odmah pita zasto ne dojim bebu a ja onako u cudu rekoh 
" Pa ne znam kako". Kaze zena kako ne znam jer u otpusnom pismu pise date instrukcije i beba doji. 
Hvala joj jer me je naucila i to i da je nije bilo ne bih iskusila to predivno vijeme i uskratila svojoj bebi ono najzdravije i najvaznije.

Danas, moj sin nema ni hematom i prelijepa je osmomjesecna beba.Ljubav mamina jedina 

OVIM PUTEM HVALA DOKTORU NIKULINU STO NIJE DOSAO NI DA ME OBIĐE NI DA PITA KAKO SAM I STA SAM. DA SAM MOZDA DALA 100- 200 KM DOSAO BI.
HVALA VAM STO STE MI SVOJIM GRUBIM PREGLEDOM PROKINULI VODENJAK I UGROZILI I MENE I MOJE DIJETE. HVALA ZA DVA DANA KONTRAKCIJA I MUKE. 

HVALA JEDINO DOKTORU SANJINU DEKOVICU ZA SVE. ZA MOJ I BEBIN ZIVOT I ZA MOJU SRECU, ZA SVAKU KONTRAKCIJU KOJU JE DISAO SKUPA SAMNOM, ZA HODANJE PO HODNIKU PO 50 PUTA I ZA SVE RIJECI UTJEHE. VELIKI STE COVJEK. BOG VAM DAO SVAKO DOBRO.

HVALA TETI KOJA ME JE TUSIRALA I OBUKLA I PROKRIJUMCARILA VECERU DA POSLIJE DVA DANA JEDEM! I OPET BIH SUTRA NA JEZERU U INAT. JAKA SAM. MAJKA SAM. MOGU SVE!! ALI SAMO KOD DOKTORA DEKOVICA.

Toliko od mene, sretno buducim mama

Jasmina, Zenica, decembar 2007.god.

Dobar dan evo i moje priče nimalo lijepe ali sa sretnim završetkom :)


 Ja sam se porodila 18.12.2007.godine u Zenici.Termin mi je bio 8.12. a 14.12. sam došla u bolnicu da čekam porod. Ležala sam i odmarala i čekala i naravno kao i svaka školovana žena kontam hrabra sam, znam ja to, mogu ja to...čekam i slušam sve one priče ali hrabrim samu sebe kako se meni ne bi trebalo ništa loše desiti pa valjda ima Boga pa dobre ljude nagradi jednim lijepim iskustvom...

Od petka do pon niko me ne obilazi.U ponedeljak dolazi dr.Granić koji mi je vodio čitavu trudnoću i kaže da vadim krv, kontam ja to normalno. Pita me jel sve ok,ja kažem jest. Ok, čekamo bolove, sve uredno, javi na mob porukom ako osjetiš trudove. Tu noć dobijem ja bolove i odem u pretporođajno ujutro u 4, prije toga se javim doktoru porukom i isključim telefon. Krišom ga uključim oko 6, vidim nema odgovora od doktora. Ma hajd ok, veliki je razmak između trudova, na svakih 10 min.

Otvorena ja 4 prsta, kažu šetaj. Ma nije problem, šetat ću dokle hoćete. Udahni,izdahni,uhvati se za šteku kad nadodje, umij se kad dodješ sebi... tako 2 sata. Ugleda mene dr.Granić, "Eh tu si? Sve ok? Vidimo se u sali". Odvedoše me u salu u 8 i nešto. Ja sama. Udahnem duboko i čekam, nema nikoga. Gledam okolo, sama ja, nema ni sestre, ma nikoga. Ležim i čekam. Bolovi dodju i prodju. Negdje oko 9,30 uhvatiše mene bolovi jači i češći. Viknem ja, dodje neka sestrica. Kažem joj "Zovi dr.Granića. Muka mi je. Dajte mi makar malo vode". Ode ona i nema je, i nema ...Tamo negdje iza 10 meni se nesvijesti, ležim ja, povraća mi se. Uđe sestra, ugleda me blijedu valjda i viknu. Dodjoše svi, njih 4.

Neki doktor, meni nepoznat kaže "Ma ona ja pacijent dr.Granića. Šta ću ja da je gledam? Ja idem kući iz dežure". Sagnu se čovjek, viknu "Dolazite, ova žena treba da se porodi! Otvorena je 10 prstiju! Ma sad ću ja tebe poroditi. Otkad ti ležiš tu? Jedva gledaš od umora" I kaže " Hajd napni se". Ja jesam al ništa. Probuši on vodenjak i kaže "Napni se" i tako unedogled. Kaže "Ide porod al ne može beba van, zapelo. Ništa". Ustade, pomilova me, kaže "Smiri se onesvijestit ćeš se. Sva si pocrnila. Izgurat ćemo mi ovo". Nekako ja pročitah ime. Na legitimaciji piše dr.Šestić. Izadje on, zovnu još nekoga, kad ulaze još 4 doktora, i dvije sestre. I počnu oni mene stiskati po stomaku. Po 2 doktora sa svake strane a on peti dole. Sestrice drže noge. Došla još jedna miluje me po glavi, briše znoj, ljubi me. Neka crna ne znam je,kaže "Maglajko izdrži ti si moj heroj".

Ja hrabra, tiskam, al moja beba neće. Oni pritišću razvaljuju me al ne ide. Uto ulazi dr.Granić, razgrnu ih kaže "Ili sad ili nikad! Beba mora van!". Ma kontam, gdje ti bi sve ove sate? Znam ja da moja beba hoće van al ne može. Napnem se ja kaže "Ne ide". Okrenu bebu rukama, osjetila sam to. Kaže "Napni se ili vakuum". Ja dignem ruke prema Bogu i počnem učiti sve što mi je naumpalo. Izadje moja beba ali ne plače. Viknuh ja šta je? On kmeknu malo i odnesoše ga. Kažu "Dobro je, živ je".

Pritišću oni i dalje, kažu "Ne znamo šta dalje? Ova je popucala sva". Ne smiju mi dati anesteziju jer sam loše. Kažu "Idemo šiti dok je vruće". Sjećam se da je to radila neka doktorica. Šije ona al ne osjećam ja toliko, pecne al hajd hrabra sam proći će i to. Taman kad je završila, ulazi dr.Bojan da me pregleda.
Kaže "Jeste li zvali hirurga?".
"Što hirurga???"
"Pa žena je sva popucala unutra a vi pametne zašile izvana a unutra sve poderano".
Otjera on njih, sjede ispred mene i tješi me. Kaže "Boljet će te ali moram uraditi kako treba. Budi hrabra kao i dosad, brzo ću ja".
Rasiječe sve ono što one dvije zašile i polako jedno po jedno šije. Zovnu hirurga i uz njegov nadzor zaši sve iznutra pa onda vanjske rane. Ja osjetim gubim se nema me više od bolova, tonem.
Osjetim neko me miluje, kontam moja majčica došla ljubi me. Progledam, a ono žena ista koja me milovala na porodu došla i mazi me po kosi. Kaže "Izdrži heroju moj. Donijela sam ti kafu sa šlagom i dobro slatku. De popij da malo dodješ sebi". Taman doktor završi. Ja se pridignem i popijem malo.

Uh godi vraća u život. Miluje ona mene. Kaže "Beba je u inkubatoru dobro je. Sad moraš da se odmaraš". Plačem ja, plače i ona. Voze one mene u sobu na patologiju a svi izviruju iz soba.
Pitam je ja "Ma što me gledaju?". Kaže "Ma ništa. Pusti! Drago im da si živa".

Smjeste me u sobu i daju mi infuziju. Ja zaspim. Probudi me nešto a ono sestra došla pere me, kaže "šššš, spavaj, ne pomjeraj se". A mene sramota. Spavala sam čitavu noć.
Ujutro dodjoše rano doktori u vizitu. Mene pregledaš. Ona ista nasmijana plava sestra pomilova me, kaže "Doći ću ja opet tebi".
Mrdnem nogama, boli, al hajd.. izdržao je Mujo sve pa će i ovo. Pipnem se dole a ono sve u šavovima, grbavo, otečeno, boli. E, kontam, jbg Jasmina, ode ti mala na pazar. Pogledam lavabo desno odmah kraj mene. Mogla sam ustati. Pokušam pomalo al ne mogu sjesti nema šanse.
Dodje ista ona sestra viče na mene "Ma kud ćeš?". 
 Pa ženo hoću da operem ruke i umijem se, pusti me kraju. Polako ona mene diže i vidim raširila oči čeka moju reakciju. Ja dodjem do ogledala i šok. Ja crna, čelo crno, oči krvave. Zamanta se meni.
Ona mene odnese do kreveta i zovnu drugu sestru. Polegoše me na krevet, infuzija, tableta i mrak.

Opet ja prespavam čitav dan i čitavu noć. Ujutro opet hajmo nanovo. Ja malo bolja, osjetim imam snage, probam ustati. Kako god skontam ako sam ja ovakva, kako li je tek moja beba. Ustanem, polako do lavaboa, ogledam se, ma ko ga j... proći će.. Udahnem, vratim se do kreveta. Ja bih i krevet mogla malo popraviti.

Ulazi sestra i ibreti se. "A, ja žene naporne", smije se. "Hajde kad si navalila da ustaješ, idemo do kupatila". Uh super, još kad bih se i istuširala. A ono tamo ćorak, nema tople vode.
Jedna česma, pukla. Nego ti Jasmina naspi hladne vode u flašu i na hladne pločice i peri se. Ma godi i hladna voda. Sredim se ja, počešljam, operem zube i u sobu.
Ja gladna a za doručak čokolino . Pitam gdje mi je beba, kažu u inkubatoru. Skontam soba sa inkubatorima odmah do naše. Idemo sljedeća stanica Mont Everest . Uđem ja u sobu,a ono jedna beba se dere. Sve spavaju a jedna plače ma ono baš, baš.

Pitam ja sestru a gdje je moja beba. Pogleda narukvicu, kaže "Eto ti tvoja beba. Traži te. Vidiš koliko se dere" . Plače on. Plačem ja još više. "Hoćeš da ga uzmeš?" pita me ona.
A ja stojim i plačem i dalje.
Otvori ona inkubator i iznese ga, kaže "Svakako ga moram presvući". Nosi ga ona a razmota se pelena. Kaka se prosu po podu. Ja plačem i smijem se istovremeno. Smije se i sestra, nije joj krivo. Okupa ga i presvuče, kaže "Poljubi ga i nazad u sobu, srušit ćeš se". Tako i bi.

Počeli su mi ga donositi vrlo brzo na dojenje. Ona klasična borba. Plače on, plačem ja, al ide.
U jednoj ruci infuzija u drugoj beba. Dojenje po 10 sati konstantno al mogu ja sve. Pitam se zašto danima ležimo a ne idemo kući. U nedelju kažu ti si otpuštena a beba ne. Ja se usplahirim. A zašto beba ne???

Gleda me pedijatrica, kaže ma zašto glumiš kad znaš da ima ugrušak u mozgu? I tu bi ono-slika ide tona nema, zzzzzz ja padam. Nije žena znala da su od mene krili jer sam bila loše. Znate ono-srce jako i volja velika al tijelo slabo. Bojali se šoka. Od tog momenta svadja doktora i pedijatra.
Odoše a ja plačem. Zovem muža i roditelje da se izjadam. Oni dolaze. Mog doktora Granića nigdje. Kažu pitao za tebe. Ma ja, nema govora!? Muka živa. Neće niko ništa da kaže.
Koga god pitam kaže nisam ja nadležan, idi pedijatru a ona doktorica otišla, nema je. Naveče beba plače. Valjda se meni povuklo mlijeko a sestre samo viču ima mlijeka doji. Dojim ja sine i po 10 sati, sa onim šavovima sjedim na ivici kreveta. Pucaju šavovi al da se samo meni moja beba najede da odspava. Nisam ja mutava, znam šta je ugrušak. Ne smije plakati a on jezika ne uvlači.

Platim jednoj sestrici da ga nahrani. Za dva sata dodje druga, kaže, ma ništa to, nema hrane samo doji. Zaspim ja, ma kad mi dijete ne ispade iz ruku. U jednoj ruci infuzija u drugoj on, ja prljava, smrdim. Bože srahota. Ne ponovllo se.Vidim ja nema tu više hajra. Dočekam jutro nekako.
A napolju snijeg pada, Božić. Čekam vizitu. Ide pedijatrica ista ona što je galamila da glumim, dr.Kapidžić. Kaže ništa kući, nema nalaza, čekamo dr.Mulića. Ama, kažem ja njoj, imaju svi nalazi dr.Mulić bio, uredan nalaz sve ima. Nema i tačka, veli ona.
Sreća udje glavna sestra Bahra, ruke joj se pozlatile. Kaže "Doktorice ima nalaz. Bio dr.Mulić preko vikenda. Uredan nalaz. Može beba kući".
Nadju one nalaz i mi idemo kući. Ja sva sretna. Odnesose sestre malog da ga srede i ne vraćaju ga. Kažu odmori se. Ja tamo u sobu za bebe a on spava sunce milo moje. Ulazi sestra Bahra izvinjava se, kaže nismo znali da si na dijeti. Nisu pročitale u kartonu već mislile da ja glumim da neću da dojim a moje sunce bilo gladno jer stvarno nisam imala mlijeka. Nahranile ga 3x zaredom i on zaspao. Mog dr.Granića i dalje nigdje. Krenem ja kući, ostavim malog kod muža a ja i moja majčica kod njega u kancelariju. On se iznenadio. Sve u pod gleda.

Kaže "Ti si kriva. Ja sam te pitao hoćeš li carski kad si došla u bolnicu a ti nisi htjela". Ja ga u čudu gledam. Mama moja ga upita "A što si je zaboravio onaj dan? Da te nisam nazvala ti se ne bi ni sjetio da se moja Jasmina porađa. Ostavio si je drugim doktorima da je razvaljuju, da se pati, a ona tvoj pacijent". Kažem ja njemu hvala doktore i doviđenja, ne vidjeli se ti i ja više nikad ako Bog da.

Moj sin sad ima 9 godina i zdrav je. Trenira košarku. Dr.Granića sam srela kad sam bila s drugim sinom trudna. Trudnoću mi vodio dr.Ribić. Šta reći? Drugi porod lakši i sreća samo dva dana u bolnici. Doktor nijedan me nije ni pipnuo, samo babica Suada. I kad se mali rodio dali mi ga prljavog u ruke da ga poljubim jer su me se svi sjetili kako je bilo s prvim. Sreća pa vrijeme ide naprijed.

Mi smo žene jake i od Boga date da nosimo svijet na plećima

Sarajevo, Jezero, 2014.god.

Evo i moje price...

Prije 10,5 mjeseci porodila sam se na Jezeru. Do devetog mjeseca trudnocu sam vodila privatno kod dr. Nidzare Abadzic. Deteljni pregledi, savjeti o ishrani, fizickoj aktivnosti, odgovori na svako pitanje, strpljenje, suosjecajnost doista krase ovu doktoricu.

Na prijedlog doktorice u 9 mjesecu trudnoce prelazim na Jezero kod dr.Vahidina Katice. Svaka rijec hvale za ovog covjeka je malo. ...Tako jedno divno stvorenje, toliko topline i milosti u rijecima nekog doktora ja jos nisam spoznala. Na svaki telefonski poziv se uredno javljao i odgovarao na svaki moj upit. Pregledi su bili i vise nego korektni i uvijek su zavrsavali sa:"imate li vi neko pitanje?"

Na dan termina sam otisla na pregled,bila otvorena vrh prsta. Doktor Katica konstatirao da bi za par dana trebao biti porod. Taj isti dan oko 5 poslije podne mi pukao vodenjak. Istusiram se, obucem, skinem sminku .Suprug stize s posla. Govorim mu beba hoce napolje i oboje pomalo zbunjeni krecemo put Jezera. Ulazim u prijemni dio pravo me stid jer ostavljam tragove vode iza sebe iako sam tri uloska stavila. Primila me neka punija doktorica ne znam ime,papirologija, ctg, mjerenje karlice i jako bolan vaginalni pregled koji je obavila.

U tom trenutku se pojavljuje dr.Katica i govori to je moj pacijent. Zamislite dr.Katica taj dan je bio dezurni. Mojoj sreci nije bilo kraja kad sam ga vidjela jer sam se osjecala sigurnom. Na pregledu ponovo otvorena vrh prsta. Prebacuju me na patologiju, setam se po hodniku gore-dole jer bolovi vec pocinju. Vizita dosla mene niko nije pregledao, nista. Nakon nekog vremena dolazi dr. Katica da me pregleda, kaze 3 prsta otvorena, nemamo sta vise cekati, spustite je u salu. U sali mi ukljucuju drip. Kontrakcije sve cesce i duze. Trazim od sestrice vode, uredno mi donosi casu vode da se napijem. U jednom trenutku frka, sestre zovu doktora, ctg bebe nije ok, maska na usta i povici disi, disi. Dr Katica je vidio strah u mojom ocima, prisao mi rekao sve je ok samo disi da se beba oporavi pa nastavljamo dalje. Bio je kraj mene i pratio moje kontrakcije.Ponovo mi ukljucuju iskljuceni drip. Lezala sam ja tu jos neko vrijeme pod dripom kada sam osjetila tiskanje zvala sam sestru da zove doktora da ne mogu vise izdrzati bol i da beba izlazi.

Doktor odmah dosao, 10prstiju otvorena, rekao mi jos jedan-dva napona i gotovi smo. Jedan napon-nista, drugi napon-nista, mijenjanje polozaja tijela, napon-opet nista. Pokusao je dr.Katica da mi pomogne polako pritiskajuci stomak ali opet nista. Slijedi izjava:"da ne bi dobili losu bebu sekcija". Brzinski me odvoze u salu,potpisujem neki papir,naponi jos uvijek tu...boli....dr Katica s osmijehom govori: "Lejla vidimo se poslije" i mrak.... Budim se na intenzivnoj, sestrice jako ljubazne, pedijatrica me obavjestava da je beba ok, dr Katica dolazi govori da smo beba i ja ok.pomalo teski dani na intenzivnoj, ali kad te prebace na odjel gdje su bebe i vidis svoje sunce nekako sve to lakse prodje,bolna rana, bolno ustajanje...

Prije svega hvala i zahvala pripadaju Bogu, sigurna sam da je taj dan posebna milost bila upucena meni, veliko hvala dr.Nidzari koja je pratila rast mog djecaka. Hvala sestrici iz Doma zdravlja Saraj polje na fizickoj i psihickoj pripremi za porod u sklopu skole za trudnice. Veliko hvala dr.Katici sto je na svijet donio mog djecaka. Zaista on je jedno dragocijeno bice na ovom svijetu !

Prikaži više

Sarajevo, Jezero

Trudnocu do 9.-og mjeseca vodila privatno a zatim presla na Jezero. Od pocetka termin poroda odstupa +2 sedmice (neredovan ciklus). Prvi put naivno dolazim na pregled kod dr. Anele Kasumovic koja me isprepada toliko da nisam znala kako sam dosla do Ciglana (potpuno neosnovano i krajnje drsko).
Nakon toga kolege sa posla se cude kako ne znam kako to gore funkcionise i pokusavaju mi srediti doktora ali je sezona godisnjih. Odlazim na pregled kod Dekovica koji je DIVAN! Sve super ali on odlazi na godisnji nesto prije mog termina. Ostajem kod Murtezica koji ni na jednom pregledu nije mjerio bebu, niti se opterecivao mojim pitanjima. Onako, rutinski, drzeci se toga da je termin prenesen. Ostajem u bolnici dan pred porod na patologiji.
Strasno sta se ondje covjek nagleda za 24 h.

Zeni je dijete citavu trudnocu zadkom okrenuto, izgubila je plodnu vodu ali nije nikom platila da uradi carski i onda onako opusteno valjda cekaju da dijete krene!!? To nije tema ali je strasno, kao na pijaci ko je ciji pacijent dok vizita prodje. Nisam nimalo bila otvorena kad su me hospitalizirali. Naredno jutro su poceli bolovi na pola sata/ sat da bi se oko 18 h uvecer spustili na 10 min. Trazila sam da mi izmjere pored ctg i kontrakcije pa su konstatovali da je to tek pocetak i da do poroda imam dugo...u 20 h navecer zovem sestricu jer su bolovi na 2 min, dr. Naima Imsirija me pregleda i kaze dva prsta, klistiranje.

Ja sam u medjuvremenu uvijala kosu na figaro a bolovi su sisli na minut jer sam bila ufurana kako cu ja to predisati i kako se pravi bauk od poroda. Dolazi Naima opet i utvrdi kako nema pomaka i da mi dvije injekcije - apaurin i jos nesto da kao smiri bolove jer se necu poroditi ni do sutra. Ja jedva pricam od bola ali to ona bas ozbiljno ne shvaca misleci kako preuvelicavam. Na moje insistiranje silazim u pripremnu u 22 h. Nigdje nikoga, kazu setaj. Prikopcaju onaj uredjaj za ctg i kontrakcije i onda se sestrica ljuti sto se ja pomicem (a meni skoro da nema vise pauze u kontrakcijama).

U sobu mi povremeno useta zena koja krvari i dere se do iznemoglosti - 4 prsta otvorena ali i njoj rekli da seta...kad sam u ponoc prokrvarila trazila sam da me pregledaju, naravno, nisu mi pomogle ni da se popnem na stolicu a kad sam sisla s nje jedva sam stigla do wc da se ispovracam.
Onako prazna sam se polijevala hladnom vodom u polusvijesti...

Uskoro sam otisla u porodjajnu salu kao krava da se sama otelim. Ona sto je setala izdise...babica hladno posprema instrumente i ne prilazi. Ja vec dobijam napone kao da kakim, dakle poradjam se a doktora nigdje. Hvatam se za sipku za infuziju a babica hladno govori da cu joj je izvaliti?!? Hvala Bogu brzo sam se porodila, epiziotomija ali nista strasno. Kad sam vidjela da je beba dobro mogli su me do glave zasiti...nijedan od doktora koji su dezurni nisu bili u sali. Nazalost, ona zena se ni do 5 h ujutro nije porodila a ja sam zavrsila vec u 2:30h. Na odjelu hladan tus (nema tople vode), naravno, sama ustajem sa kreveta iako su mi prazna crijeva i zeludac a nisam primila ni glukozu ni indukciju (u otpusnom pismu pise cak da mi je pored toga apliciran gel).

Lezim do vizite jer mi nisu donijeli stvari, dakle jos nisam popila ni casu vode od poroda. O uputama za dojenje da ne pricam, od grubog stiska dojki do totalne nebrige kolika je rana i da li uopce mogu prici djetetu da ne pricam. Mala digresija - doktorica koja me primila kaze sta hocete, dva prsta ste otvorena a kod prvorotki je normalno da se otvara svaki sat jedan prst (po tome se ne bih porodila ni do 8h ujutro). Molila sam za indukciju ali sam dobila utjehu kako je i ona rodila dvoje djece..!?! Pokusala sam ukratko napisati, porodila sam se prije 5 mj. i iskustvo mi je katastrofa, mislim da se vise paznje posveti zivotinji koja treba da se okoti. Zaista se nisam osjecala kao covjek...

Zenica

Evo mog iskustva.

Mene je porodio dr. Karahasan u Zenici. Bili su ok i on i sestrice ali tek kada sam našla"neku vezu" u ponedjeljak ujutru, kako bi me se riješili, jer su me od subote ujutru do ponedjeljka ujutru ostavili u bolovima. Niko ništa! Ja sam povraćala, gubila se ali ništa. Nisam se otvarala a kada bih krenula ja i još par žena na pregled neka krupna frćkava doktorica bi nas pitala " jel to vi volite kada vas dole diraju pa stalno eto vas na pregled " FUJJJJJ, kakva je bila odvratna ..tek taj ponëdjeljak kada je mama našla "vezu" tretirali su me kao kraljicu.

Beba mi je bila u opasnosti. Prenijela sam je 9 dana. Kakila je u plodnu vodu, primala terapije...a i ja jedva prezivjeh. A kada sam tražila bilo šta kao npr.carski, gel, rečeno mi je da šutim ja sam mlada, sve dok ne počnem skakat po hodniku i udarat glavom u zid neću se poroditi. Prijetila mi je sestrica da će me odvesti u predrađaonu da se tamo patim i da neće mi dati izaći iz kreveta...

Eto to je Zenica, umri ako nemaš nikoga!

Konjic, Mostar, 2008.

U prvoj trudnoći sam od 15. sedmice imala stalne kontrakcije i više vremena sam provela u bolnici nego kući. Termin mi je bio 12.marta 2008. međutim zabolilo me 19.2. i otišla sam u bolnicu ovdje u Konjicu.

Trudnoću je vodila dr.Suzana Begić. Kada me je pregledala rekla je da ću se poroditi taj dan ili u toku noći međutim to se odužilo na pet dana. U tih 5 dana nisam ni spavala a ni jela jer sam imala stalne bolove a oni mi ništa nisu davali. Otvorena sam bila prst i po. I tako da kazem patnja se nastavila dok mi u subotu 23.2. naveče u 18sati  nije došla doktorica i rekla da nešto sa bebom nije uredu i da je potrebno da se hitno uradi carski. Tako je i bilo. U 18.50h rodilo se moje sunce.

Bio je modar i nagutao se puno plodne vode...Hajde kontala sam valjda tako treba biti.  Prva trudnoća, ništa nismo znali ni ja ni muž. Izišla sam na porođajno i bili smo ok i ja i beba.  

Međutim, dođe doktorica teći dan i kaže meni da dođe moj muž i da donese 100 KM da plati troškove sale. Hajde zovnem ja muža, on dođe donese joj još i poklon jer smo mislili da tako i treba.

Međutim, samnom u sobi je bila žena koja je isto rodila na carski, drugi doktor je porodio i on nije tražio od nje nikakve pare niti bilo šta da plati, a doktorica mom mužu nije dala nikakvu priznanicu za tih 100 KM. Mi nismo je ni navaljivali jer nam je samo bilo bitno da je sve gotovo..

Poslije 2 i po godine, druga trudnoća. Sve uredu. Trudnoću mi vodio dr.Ekrem Alić Eko. 

Iznenada dobijem bolove u 34 na 35 sedmicu. Zovem ja doktora, ne javlja se. Odem u bolnicu prima me sestrica. Dr.Suzana Begić dežurna ali nije bila na radnom mjestu nego je bila kod kuće. Sestrica ju je zvala ali se doktorica nije udostojila da dođe da me pregleda, nego preko telefona  kaže da idem u  Mostar privatnim autom. Doktor Lepara koji je bio dežurni tu noć u Hitnoj, vidno zabrinut, pita sestru da li me smiju poslati privatnim autom, ona govori  "doktorica je tako rekla", i ja i muž u auto iz Konjica u Mostar.  Dole me prima doktorica Elvira Jukovic ili  Jugović, ne sjećam se tačno imena, ali odmah su me na sto stavili.  Pokušali su da zaustave kontrakcije ali ništa. Doktorica govori mom mužu da moraju hitan carski napraviti jer mi je rez na materici pred pucanjem. Doktorica uplašena pita da li su mi dali nešto u bolnici u Konjicu za te kontrakcije ili tu injekciju za brzo sazrijevanje pluca kod bebe, ja govorim nisu ništa.

Ona govori  mužu da ne garantuje ni za mene ni za bebu jer smo oboje u jako lošem stanju bili...Urađen carski, drugo moje sunce malo rodjeno je u pola 10 navece. Odmah je stavljen u inkubator ali drugi dan stanje mu se pogorsalo, nije mogao da diše.

Prebacuju ga na Bijeli Brijeg i gore je prvi put oživljavan. Elektro šokovi, adrenalin ,sve.. stabilzuju ga da bi za par sati opet sve mu stalo i ponovno oživljavanje sat vremena...

Kada smo ja i muž došli gore, doktorica koja ga je primila tu noć, dr.Mustapić, nije bila optimistična i nije mogla da vjeruje da su se u bolnici u Konjicu tako ponjeli prema meni. Nama je  samo bilo bitno da naša beba bude dobro. Nakon 22 dana na aparatima doktori nam saopštavaju da moramo obavljati kontrole kod neuropedijata i fizijatra jer je bebi prilikom oživljavanja pukla vena na lijevoj strani mozga od čega bi mogao imati vodenu glavu. Kažu nam da postoji mogućnost da ne čuje na lijevo uho, ne vidi na lijevo oko...mi u šoku opet...

Doktori nam daju svu dokumentaciju jer imamo osnov da tužimo dr.Suzanu. Odustali smo od toga..

Danas je on zdrav djecačačić od 3 godine koji hvala Bogu nema nikakvih problema...

Prije par sedmica ja opet trudna. Odlazim u bolnicu na pregled, kad tamo opet dr.Suzana, koja me opet nije primila na pregled. Odlazim kod dr.Alića. Pregledao me, sve ok, jedna beba.

Nakon mjesec dana odemo privatno na pregled kod dr.Šuke i na pregledu kaže doktor "bliznačka trudnoća", dvojajčani bliznaci.

Eto drage moje, moje bolno iskustvo sa ginekolozima u Konjičkoj bolnici. Sad u ovoj trudnoći ih zaobilazim u širokom luku..samo da sad sve ako Bog da bude uredu...